Полоцкоj кнегини Рогнеди. На сербском

Полоцкој кнегињи Рогнеди —
жени кнеза Владимира

…Бити покорна,
       ал’ не скршена,
Проста, мила
       с гордим мужем.
Не носити прекор,      
       праштати кривицу,
Вишу правду
       имати у срцу...
         
Спаљена душа
       Црвеним Сунцем,
Не засијати већ њој
          бившом славом.
Ниси више кнегиња
       у милом Полоцку,
Сад је место твоје —
          Изјаславље.

Срце мајке —
       у престоној Кијеву:
С Премиславом
         и  Предславом...
Судбину светлу
       ти си им молила:
Мудрим поста твој син
          Јарослав.

Ти ниси постала душом
       слаба:
Крст од Бога —
          види се, по мери!
У столећима —
       судбином си славна —
Не Рогнедом,
   не Гориславом...

Не својом —
       Божјом силом —
Ти си васкрсла —
   Анастасија!!!



Перевод на сербский сделала я сама, с помощью нейросети,
5 ноября 2026 года.



Оригинал моего стихотворения (на белорусском) здесь:
http://stihi.ru/2013/05/10/6253


Полацкай князёўне Рагнедзе  —  жонцы князя Уладзіміра


…Быць пакорнаю,
       ды не скоранай,
З гордым мужам —
          простай, ласкаваю…
Дараваць віну,
       не трымаць дакор,
Мець у сэрцы
         вышэйшую праўду…

Спалена душа
       Красным Сонейкам,
Не заззяць ужо ёй
          былой славаю.
Не княжна ўжо ты
       у мілым  Полацку,
Зараз месца тваё —
          Ізяслаўе.

Сэрца маці —
       у стольным Кіеве:
З Праміславаю,
           Прадзіславаю…
Долю светлую
       ты прасіла ім:
Мудрым стаў твой сын
          Яраслаў.

Ты не стала душою
       слабая:
Крыж ад Бога —
          відаць, па сілах!
У стагоддзях —
       ты лёсам слаўная —
Не Рагнедай,
   не Гарыславаю...

Не сваёю —
       Божаю сілай —
Ты ўваскрэсла —
   Анастасія!!!


Рецензии