Николай Гумилев, Сомнение 1912 ENGL

Вот я один в вечерний тихий час,
Я буду думать лишь о вас, о вас.

Возьмусь за книгу, но прочту: «она»,
И вновь душа пьяна и смятена.

Я брошусь на скрипучую кровать,
Подушка жжет... Нет, мне не спать, а ждать.

И, крадучись, я подойду к окну,
На дымный луг взгляну и на луну.

Вон там, у клумб, вы мне сказали «да»,
О, это «да» со мною навсегда.

И вдруг сознанье бросит мне в ответ,
Что вас покорней не было и нет.

Что ваше «да», ваш трепет, у сосны
Ваш поцелуй — лишь бред весны и сны.


П Е Р Е В О Д


At a hush hour here I'm all alone,
And just of you I will be thinking on.

I’ll touch a book but ‘SHE’ is only read,
The soul again is drunken, troubled, sad.

I’ll throw myself upon the couch grating,
The pillow’s hot… No sleep, I will be waiting!

And to the window I'm gonna steal up soon,
I’ll look at smoky meadows and the moon.

Down there at flowerbeds / you gave me that sweet ‘Si…’
This ‘Yes’ for ever will live on with me.

The mind will sharply force me to review:
Nobody has been / and will as abiding as you.

That ‘Yes’, your tremor, // kisses by the pine...
Are just spring dreams, // delirium of mine:/


3.5


Рецензии