Србиjо моjа. Мне Сербия близка...

Србијо моја

учили су нас братству и јединству,
а ми смо се сатирали у њима

учили су нас да нема Бога,
и ми смо зазирали од цркава и попова

учили су нас да је Микеланђело насликао
Мона Лизу, а твоје је иконе превазилазе

учили су нас многим ритмовима,
а коло твоје слава је животу и љубави

учили су нас историји по туђој мери,
данас нас уче новој географији

свему су нас учили – и у свему –
забораву имена и презимена србскога

грувају опет са свих страна, Србијо моја,
да те распну као Христа самога
који пут већ

aли, Србијо моја,
усправљаш се, стојиш, храбра и поносита
као увек што си, и у временима тешким

(Родољубива лирика)



Одзив: Игор Филатов 3

Мне Сербия близка…

Мне Сербия близка. Она – моя,
Как Белоруссия и Украина
И, как Нижегородские края,
Как сердцу – распрекрасная дивчина.

Она держала первою удар
По миру по Славянскому от Рима.
Была мала, имела Божий дар.
Поэтому была непобедима.

И Русь Батый не год один гнобил.
Так – собиралась и освобождалась,
Как набиралась богатырских сил.
При этом – никогда не прогибалась.

Не принято такое у Славян.
Тяжелая пока у Сербов доля.
Придёт минута – кончится изъян.
На это есть терпенье, сила, воля.

Дай Бог здоровья, драйва и ума
Великому и братскому народу.
Придёт мгновенье – гигнется чума.
За мир и счастье, братство и свободу

Я поднимаю искренне бокал,
В котором кровь лозы, а не водица,
Чтобы скорее добрый час настал,
Который к сожалению лишь снится.

С Уважением и пожеланием Счастья...

Игорь Филатов 3   03.09.2017 22:07

http://www.stihi.ru/2017/09/03/9800


Фотографија: Веселинка Стојковић