2. У спомен Маме. На сербском

2. У спомен Маме

"И рекох: Ко ће ми дати крила као голубу?"

(Псалам 54)

Ко ће ми дати крила —
провидна, као паучина,
пуна ветра,
невидљива људском оку?..
...На небу се растопио облачак,
као перашка,
у срцу се растопила
зла и оштра ледена иглица...
Ето, и Ти си постала делић
земнога наручја...

Мами очи изболовале
бездана небеска милост.
Како су узалуд
оне тражиле утеху!
Све је минуло,
нестали су и звуци, и боје,
само љубав
неугасивим пламеном гори.
Све је минуло: и речи,
и звуци, и боје...
Божја љубав
неугасивим пламеном гори...

...Дрвеће је ћутало —
застигло у дубокој молитви...
Спава под крстовима
града невидљивог оку.
Боже, опрости што Те молим —
за исцељење
наших душа које страдају,
и живих, и мртвих.
Боже, опрости што Те молим —
за искупљење
нас на митарствима —
свих —
и живих, и мртвих...

2000-е—10.04.2013

Фотография моя.

Перевод на сербский язык я сделала сама, с помощью нейросети, 4 ноября 2026 года.

Оригинал стихотворения здесь:
На русском:  http://stihi.ru/2013/04/12/1219
На белорусском:   http://stihi.ru/2007/04/14-371