Молила се Богу... На сербском

* * *

Молила се Богу
и речју, и стихом,
ни милост није молила —
трпљење и снагу.
А вас, мој једини,
вољени, најбољи,
никад од Бога
вас нисам молила…

Слатко ил' горко —
живела сам како се живело:
стазама ходила,
у облацима лебдела,
лутала међ' травама
и дрвећа многогласјем
и људске душе,
као књиге, читала.

Налазила сам радост
у птичјим песмама,
склад тражила
са собом и светом.
Још — одгајала
малог сина,
молила,
да верник постане,
не песник.

Мени је по Божјој вољи
женској судбини —
прихватам са смерношћу
што је судбином послано.
Али —
остајем жена земаљска,
са небеском тугом…
Опростите, вољени!


Оригинал моего стихотворения (белорусский вариант) здесь:
http://stihi.ru/2013/05/10/6295

* * *

Малілася Богу
і словам, і вершам,
не ласкі прасіла –
трывання і сілы.
А вас, мой адзіны,
каханы, найлепшы,
ніколі ж у Бога
я вас не прасіла…

Салодка ці горка –
жыла як жылося:
па сцежках хадзіла,
у хмарках лунала,
блукала між траваў
і дрэў шматгалосся
і душы людскія,
як кнігі, чытала.

Знаходзіла радасць
у спевах птушыных,
суладдзя шукала
з сабою і светам.
Яшчэ – гадавала
маленькага сына,
маліла,
каб вернікам стаў,
не паэтам.

Мне з Божае волі
жаночая доля –
прымаю з пакорай,
што лёсам паслана.
Але –
застаюся жанчынай зямною,
з нябёснай тугою…
Даруйце, каханы!

Перевела на сербский язык я сама, с помощью нейросети, 3 ноября 2026 года.