Оставила сам срце у Коврану на сербском

ОСТАВИЛА САМ СРЦЕ У КОВРАНУ
(Стихови о Камчатки)

Била сам у Коврану на фолклорној пракси после првог курса Филолошког факултета Камчатског државног педагошког института. Тада сам упознала Ителмене, њихову културу и њихове људе — и тамо је остао део мог срца.


Оставих срце у Коврану,
у срцу земље, крај реке;
ветар виче име рано,
галеб дозива из далеке.

(Рефрен)

Ковран, Ковран, земљо моја,
где ми душа песму поја;
Ковран, Ковран, крају снова,
чувам те у срцу свом.

Чека ме стара река тиха,
поред ње глас ми сам лута;
изгубљен, без сна и даха,
ал’ песму носи као дар.

(Рефрен)

Ковран, Ковран, земљо моја,
где ми душа песму поја;
Ковран, Ковран, крају снова,
чувам те у срцу свом.

Вратила бих се на исто место,
крај уморне старе реке;
до Кутха старог, тихо, чисто,
да видим драге, блиске, неке.

(Рефрен)

Ковран, Ковран, земљо моја,
где ми душа песму поја;
Ковран, Ковран, крају снова,
чувам те у срцу свом.

Ал’ негде глас мој још лута,
тражи ме с давних пута;
у крају легенди, предања,
живи део мог сећања.

(Рефрен)

Ковран, Ковран, земљо моја,
где ми душа песму поја;
Ковран, Ковран, крају снова,
чувам те у срцу свом.

Примечания:

· Ковран је национално ителменско село и културни центар Ителмена.

· Ителмени су домородачки народ Камчатке; њихови преци су родбина америчким Индијанцима.

· Кутх је име Ворона, митског претка Ителмена.


* Перевод на сербский язык сделала я сама, с помощью нейросети.

Мой оригинал здесь:
http://stihi.ru/2007/04/09-221

Стихи написаны в 1987 году,
перевод сделан 3 ноября 2026 года.