Живот свој по нитима распредајем,
из обносака обнову садевам,
линије судбине пребирам
прстима неспретним, тихим, слепим.
Чворови, поступци и догађаји,
рупе и процепи...
Да их одмрсим, закрпим, зашијем —
ал’ не у журби, ал’ не у журби...
Горњица моја — земна дола,
од греха ка нади, тиха, бола.
Како умем, обновити покушавам
ветху одећу... ветху одећу...
Оригинал моего стихотворения здесь:
http://stihi.ru/2013/09/18/9871
* Перевод на сербский язык сделала я сама, с помощью нейросети,
3 ноября 2026 года.
Живот своj по нитима распредаjем. На сербском
© Copyright: Летнее Утро, 2026
Свидетельство о публикации №126110308565
Свидетельство о публикации №126110308565
Рецензии