(из поеме „Ходочашће светом праведном Јовану Кормјанском“)
У храм уђем и запалим свећицу,
пред светим моштима станем.
Слава, драги наш оче Јоване,
за твоје велико срце!
За молитву твоју неуморну
и милост према људима убогим:
никога ниси оставио сам,
речју помоћи, добром и строгом.
Предсказања твоја сва су се збила,
реч изречена — испуњена била:
и Царица Небеска јављала се,
земљаци твоји то памте и сада.
Вером драгог оца Јована
процветава земља Кормјанска;
раном зором, у Покровском храму,
тихо тече молитва монашка.
Оригинал моего стихотворения здесь:
На русском: http://stihi.ru/2013/04/12/1037
На белорусском: http://stihi.ru/2007/04/07-342
Перевод на сербский я сделала с помощью нейросети, 3 ноября 2026 года.
У Кормjанском храму. На сербском
© Copyright: Летнее Утро, 2026
Свидетельство о публикации №126110308298
Свидетельство о публикации №126110308298
Рецензии