Лубав едно крило, друго смрт. На сербском
друго — смрт;
на њима с неба
долазимо у свет.
На њима кроз битак
одлазимо у Вечност,
расипајући перја
„да“ и „не“...
Љубав и смрт,
два крила лака,
носе нас с неба
до вечних врата;
љубав и смрт,
два крила тиха,
у њима живи
свака наша прича.
Оригинал моего стихотворения здесь:
На белорусском: http://stihi.ru/2007/04/05-97
На русском:
http://stihi.ru/2013/04/12/1197
Перевод на сербский я сделала сама, с помощью нейросети,
3 ноября 2026 года.
Свидетельство о публикации №126110301465