Пут није означен верстама,
пут мој је измерен књигама.
Нек није посут звездама —
ал’ златним, тихим тренецима.
Пут мој, пут тихи,
између књига и стиха;
пут мој, пут тихи,
где душа нађе мира.
Изаткан или извезен,
конци моји су из прошлости;
опрано је и исцеђено
све што је годинама проживљено.
Пут мој, пут тихи,
између књига и стиха;
пут мој, пут тихи,
где душа нађе мира.
Сунчано ли, магловито ли...
сувишно је сад бринути...
песмама покајним
радост ће се у души умножити.
Пут мој, пут тихи,
између књига и стиха;
пут мој, пут тихи,
где душа нађе мира.
Стихотворение написано
13.12.2024 года.
Перевод на сербский язык я сделала сама, с помощью нейросети,
3 ноября 2026 года.
Оригинал моего стихотворения здесь:
http://stihi.ru/2024/12/13/5900
Пут мой. На сербском
© Copyright: Летнее Утро, 2026
Свидетельство о публикации №126110301279
Свидетельство о публикации №126110301279
Рецензии