У парку
Октобар је, а парк живи
Пуним зеленим животом.
Травњаци, цветњаци,
Огромно дрвеће, водоскоци.
Деца, одрасли, у сунцу све је,
Небо изнад.
На истој смо клупи,
Под кестеном.
Кестени нас и гледају,
И окружују.
Чаврљамо о важним
И неважним стварима.
О киши једној
У пролеће која пљусну,
Па оде, брзо оде.
И тада, као и сада,
Понесмо чаролију дана,
Свој свет у ново неко време.
Анушка моја
Свидетельство о публикации №126101105831