Приче Под Беримом Крста Милошевиhа

Приче Под Беримом –
искон-сунца језиком испричане
Крсто Милошевић, Крагујевац. Седам књига песама.

        И суза би. Много суза. Са причама/романом Под Беримом – о србском дому, роду, народу, о човеку, животу.
        Пред живим спомеником који један песник, који то јесте и када приповеда, подиже и својим родитељима: оцу Јаблану (Бане у животу и причи) и мајци Нади, који достојно србској лози настављају и трају живот, у Господу смерно, с децом, седморицом синова, које им Господ поверава.
        Под Беримом, једним од врхова Мокре горе, са полазиштем и повратиштем у селу Падине, пишчевом родном месту (Вељи Брег, Ибарски Колашин), у КосовоМетохијскоСрбској Земљи, у срцу Рода Србскога, одвија се радња романа Под Беримом. У распону више од једнога века, од рата са Бугарима, до наших дана, опет тешких. Почиње судбинским сусретом двоје младих пред Други светски рат, Јаблана и Наде – Господ их је и именом одредио! Кроз њихов живот и живот њихове деце, посебно најмлађег Косте, претходно кроз страдални живот од Бугара, Шиптара, Немаца бројног дома Јабланових родитеља, ––––––– и Дуде, – пратимо судбину читавог КосовоМетохијског вилајета, и Србскога Рода у целини, лепу и горку и претећу и жилаву, пратимо живот уопште.   
        Крсто Милошевић је са најчистијег извора живота, у којем ври бистри србски језик, у светлости Божијој. Отуда и искон-сунца у причама које граде роман Под Беримом, књигу која се чита без застанка. И када зло игра своју игру свакојаку, а много га је, тешкога зла, језик се не стамњује, остаје да и у причама живи како је одувек живео ту где се и родио, на тлу Рода Србскога.
        Крсто Милошевић је Коста из ове србске, косовометохијске, историјске, породичне приче Под Беримом. И личне. То разазнајемо, то сазнајемо, Крсто нам гласно то не каже. Коста чврсто држи жезло у рукама, живот се наставља. Завршава и високу школу, упркос и немаштини и многобројним још недаћама, има посао и породицу. И песник је из младости: Са Берима, ветар пири, /ко да шапће твоје име, /Колашинко, усрећи ме… Крсто је све што је Коста, и још – врстан је приповедач, записивач времена, настављач је црвене свеске – Записа свога оца Јаблана. Крсту је Господом дато да под високим Беримом сазнате животне приче сабере, да их свеже у  сноп, у једно, у књигу, кратку и чврсту, и да их достојно крсти именом: Под Беримом; да их са иконом Свете Петке, пред којом је његова мајка и сада, у вечности, сачува за Дан Спасовски. Ових дана Крсто је, како сазнајем, у свом селу, припрема дедовину за садњу лаванде. Башту је већ изриљао.
        Сам Господ је у Србском језику, Стварање и Постојање! Крсто то носи у свом родном запису. И преноси у песме – од дечје до духовне, и приче које су управо пред нама, и којих ће, надајмо се, и бити, као и песама. А његове су песме топле приче, као што су му и приче песме. Заједно, једна су књига: Књига Светлости и Љубави. У језику једноставном, сажетом, чистом, јасном, блиском души, дишућем, благодатном.
        Ове приче – роман – Крста Милошевића Под Беримом – могле би да се сместе у школске торбе на највиднијем месту. Уз његове песме. Да младе уче поштењу, поштовању, љубави, раду, реду, усправном животу, непосустајању, да их уче дому, светлости, вечној истини, Богу. 

Веселинка Стојковић, Врање
Март 2021.