И не од берачица купина ових дана

И не од берачица купина ових дана

Истрчим до шуме свако јутро
Храст ме чека да се загрлимо
И стаза широка да по њој ходам
И одушка души својој вежбама дам
Усправи се, Исправи се, Поглед горе
Не ретко, и пас луталица се који нађе
Радујемо се, јер смо живи, потрчимо
У месту цупкамо, гледамо се, волимо
Договарамо, разговарамо, ћутимо
Па ходом лаганим стазу меримо
И сунце нас већ угледа и ми њега
Трепти оно, трептимо ми, каква срећа
Дан је пред нама сунчани, весели
Још један дан у Господу блажени
И низ дана које видимо, радујемо им се
И година низ чак бескрајни, о, Господе,
О, Животе, хвала Ти за све, за све, за све
И сунце расте, расте, расте, весели се
Пас и ја се почас згледамо, па коракнемо
Према Цркви повише поглед управимо
Одакле тихо појање почесто се чује
То срећник Драгољуб гласом нас милује
Кроз шумско биље Божије дарове нам шаље
А ми их у своје груди узимамо, отпремамо даље
Са прегрштима сунца, зрака чистога и срца
Плавога неба и лета поранилих птица
Поздравимо све своје које волимо
Још прегршти свега око нас им пошаљемо
Махнемо са ових висина граду који се буди
Нашем Врању, старини за којом срце жуди
Свима и свему, целоме свету Божијем
Мораву, села наша заспемо обиљем
Онда се спуштамо до својих недалеких кућа
Пас трком, па враћањем, погледа умилнога
Па се у једној тачки опет згледамо, погледамо
Онда се до сутра, прекосутра, растанемо
Али не и од сунца јутарњега, стазе, храста
И не од берачица купина ових дана
И не од њихових осмеха и торби и штапова
Којима разгрћу грмове сочних плодова
Ту смо свакога дана и када нас није
Сунце када се разлије, и касније, и касније

Истрчим до шуме понад насеља свако јутро
Храст ме чека да се загрлимо, обујмимо снажно
И стаза широка да по њој ходам, верем се
Да сунце сачекујем, сунцу се радујем