Шарни нешто

Шарни нешто

Поднимљена,
Загледана у врели летњи дан
И тренутак у хладу
Под настрешницом болнице,
У овај касни час,
Слушам Твој свети глас,
И разабирам Твоје свето
Шарни нешто,
И, ево, записујем:
Душа је вечно жељна
Топлине, радости, љубави,
Сунца, светлости,
Од првога дана
У овом земаљском вилајету,
Вероватно и Тамо Негде
Одакле је стигла и куда се враћа,
И не стари као наше трајање.
Сазрева по етапама,
Али је вечно дете и младост
И у нашим старим годинама,
И нема године, само искуство.
А ако нас Бог осветли
И у високим нашим годинама
Светлошћу друге душе,
И осветљавају се оне међусобно,
И роди се светлост светлија и светија,
И тада је то Више, Високо,
Пуноћа живота, Торжество,
Силина вечности,
Можда тада и Височије,
Светлије и Светије, Торжественије,
Највиши Божији дар
После живота и после деце,
Како у светим беседама Ти кажеш.
Можда и у последњем нашем часку
Бива да је тако...

И опет разабирам Твоје свето
Шарни нешто, и ево, записујем…

Анушка моја