Опрости ми, срце,
Што превише тражим,
Што пречесто грцам,
Што говорим лажи,
Што корена немам,
Ко коров што растем,
Што поглед ми вреба,
Исувише страствен,
Што нећу са свима,
А не могу друго,
Што потежем риму
За неуком руком.
Опрости, што нисам
Ни „ч“ од човека,
Што превише мислим,
Што предуго чекам.
Опрости ми, срце,
И подари снагу
Да исправим прса,
Да пркосим мраку.
14-15 јул 2026
(стихотворение на сербском языке)
Опрости ми, срце
© Copyright: Светлана Кршлянин, 2026
Свидетельство о публикации №126071504020
Свидетельство о публикации №126071504020
Рецензии