Веселинка Стоjковиh, Србиjа

Књига, Литванија
Десет словенских песника
Лайма Дебесюнене
http://stihi.ru/2017/01/03/2059 


Веселинка Стојковић, Србија

       Веселинка Стојковић је рођена на југу централне Србије, у селу Караднику (Бујановац). У трећој години остала је без оца. Одрасла је у селу Ратају (Врање), где учи основну школу коју у своме срцу носи као топло гнездо у које се често враћа. Живи у Врању.
       Рано је схватила какво је благо књига. Уз свећу и лампу-гасарку читала је дугих зимских ноћи журећи да ишчита сеоску, и нарочито школску библиотеку. Пролеће, лето и јесен углавном су остајали за помоћ мајци у пословима на њиви, ливади, у воћњаку.
        Завршила је учитељску школу и филозофски факултет. Била је професор србског језика и књижевности 30 година.
        Године 2003. штампана јој је збирка песама Маргарете. Остало је записано:
        „Чисто је и дубоко осећање које ствара ову лепоту“.
        Године 2004. настаје књига песама за децу За твоју срећу. „Поезија за децу  Веселинке Стојковић жива је, племенита, надахнута извором народног живота. Прави је дечји именослов. Свака је њена песма отворен простор, игра без краја“ (рецензија).
        Интересовања Веселинке Стојковић су живот обичног човека, језик и култура, школство и просвета. Њено стваралаштво су књиге песама, епистоларна проза, романи, есеји, монографије, искрице/хаику, преводи поезије углавном са руског језика. За књигу о језику завичаја речено је: „Овај се речник доживљује као ода завичају и његовом језичком богатству и раскоши“. Лиризам је одлика свих њених 13 књига.
        Радови Веселинке Стојковић објављивани су у новинама, часописима, зборницима, антологијама, алманасима, у књигама других аутора, на интернет-порталима. Њених записа има на руском језику, француском, немачком, енглеском, мађарском, шпанском, португалском, литванском, пољском, словеначком, македонском, бугарском, румунском, ромском, узбечком… Признања у Србији, Македонији, Бугарској, Русији, Француској.
        Има још много необјављеног материјала.
        Данас у своме дому и уз своје потомство, Веселинка Стојковић са вером ишчекује слободу за Србију и све људе света (2024).