Завет
Под храстом високим
Седео је када сам се
Спустила крај њега.
Тада ме за руке узе,
Потом загрли нежно,
И рече:
„ Уз тебе сам, Вечно,
У Вечности“.
„По Милости Господњој,
И ја сам, твоја сам“ —
Одазва душа се моја,
Радосно, усхитно, срећно.
Заветно.
Дом затим топли, свој —
Да градимо започесмо.
*Храст као симбол
живота, вечности, рода.
Анушка моја
Завет
© Copyright: Веселинка Стойкович, 2026
Свидетельство о публикации №126051005376
Свидетельство о публикации №126051005376
Рецензии