Po zemji idut razlichni ljudi

(Medzuslovjansky jazyk)

Po zemji idut razlichni ljudi,
no puti nas vedut k jedinom dnju.
U sercah nashih tli staro chudo —
pamjat’ roda, chto zhive vognju.

Kako veter sudbu ne kida,
ne razdelji bratju i slova.
My od jedne gore i vida,
nas drzhavi zhivaja trava.
Dokoliko dom stoji pod nebom —
drugo druzstvo ne umre nikogda.
Nashi koreni — so mnogymi sploteni,
jedna pesen’, jedna seneva.

My delili i radost, i tugu,
i hodili daleko vnochi.
No iz vekov vratajut se l'udi
k svojomu domu — k svojej tochi.

Kako veter sudbu ne kida,
ne razdelji bratju i slova.
My od jedne gore i vida,
nas drzhavi zhivaja trava.
Dokoliko dom stoji pod nebom —
drugo druzstvo ne umre nikogda.
Nashi koreni — so mnogymi sploteni,
jedna pesen’, jedna seneva.

Pridje jutro zlato i mlado —
i vernem se drugi k drugomu vladno.
Obnimemo se, jak bratja stari,
pod jednim nebom — v jednoj dlanji.

Kako veter sudbu ne kida,
ne razdelji bratju i slova.
My od jedne gore i vida,
nas drzhavi zhivaja trava.
Dokoliko dom stoji pod nebom —
drugo druzstvo ne umre nikogda.
Nashi koreni — so mnogymi sploteni,
jedna pesen’, jedna seneva.

Nashi koreni — s mnogymi sploteni,
jedna pesen’, jedna seneva!

21.03.2026