Раб

Серые тучи
Повисли, как дым,
Утром проснулся
Поэтом седым.

Сроки кусают,
Ядом плюя.
Бумагу сжирая,
Как жертву, змея.

Кусают в сердце,
Крик сохраня.
Клыками наружу,
Калеча меня.

Нет, не уйду я
Из мира живым.
В строках рабом
Останусь седым.


Рецензии