Sub la Hauto de la Aero
Aero inter ni…
Ni mar;as sen pasoj,
ni parolas sen buso.
La sono glitas
sub la ha;to de la aero.
Ni estas ci tie,
sed ne pezaj.
Ni estas ci tie,
kiel spiro.
Manoj rondiras super metalo,
ne tu;ante — sed sentante.
Ciu sono
estas memoro de stelo.
Ci tie…
Ne pezaj…
Kiel spiro…
Ne timu la silenton.
Gi ankau kantas.
La Tero fermas la okulojn,
kaj ni restas momenton.
Nenio finigas.
Nenio komenci;as.
Inter sono kaj silento,
ni flosas.
Ni flosas.
Aero…
Aero…
Под оболочкой воздуха
Воздух…
Воздух между нами…
Мы идём без шагов,
мы говорим без рта.
Звук скользит
под оболочкой воздуха.
Мы здесь,
но не тяжёлые.
Мы здесь,
как дыхание.
Руки кружатся над металлом,
не касаясь — но чувствуя.
Каждый звук
— воспоминание о звезде.
Здесь…
Не тяжёлые…
Как дыхание…
Не бойтесь тишины.
Она тоже поёт.
Земля закрывает глаза,
и мы остаёмся на мгновение.
Ничто не заканчивается.
Ничто не начинается.
Между звуком и тишиной,
мы парим.
Мы парим.
Воздух…
Воздух…
Свидетельство о публикации №126020309218