Эдуард Асадов, - Трусиха

Эдуард Асадов

Трусиха

https://www.culture.ru/poems/46501/trusikha

Шар луны под звездным абажуром
Озарял уснувший городок.
Шли, смеясь, по набережной хмурой
Парень со спортивною фигурой
И девчонка — хрупкий стебелёк.
Видно, распалясь от разговора,
Парень, между прочим, рассказал,
Как однажды в бурю ради спора
Он морской залив переплывал,
Как боролся с дьявольским теченьем,
Как швыряла молнии гроза.
И она смотрела с восхищеньем
В смелые, горячие глаза…
А потом, вздохнув, сказала тихо:
— Я бы там от страха умерла.
Знаешь, я ужасная трусиха,
Ни за что б в грозу не поплыла!
Парень улыбнулся снисходительно,
Притянул девчонку не спеша
И сказал: — Ты просто восхитительна,
Ах ты, воробьиная душа!
Подбородок пальцем ей приподнял
И поцеловал. Качался мост,
Ветер пел… И для нее сегодня
Мир был сплошь из музыки и звёзд!
Так в ночи по набережной хмурой
Шли вдвоем сквозь спящий городок
Парень со спортивною фигурой
И девчонка — хрупкий стебелек.
А когда, пройдя полоску света,
В тень акаций дремлющих вошли,
Два плечистых темных силуэта
Выросли вдруг как из-под земли.
Первый хрипло буркнул: — Стоп, цыпленки!
Путь закрыт, и никаких гвоздей!
Кольца, серьги, часики, деньжонки —
Все, что есть, — на бочку, и живей!
А второй, пуская дым в усы,
Наблюдал, как, от волненья бурый,
Парень со спортивною фигурой
Стал спеша отстегивать часы.
И, довольный, видимо, успехом,
Рыжеусый хмыкнул: — Эй, коза!
Что надулась?! — И берет со смехом
Натянул девчонке на глаза.
Дальше было всё как взрыв гранаты:
Девушка беретик сорвала
И словами: — Мразь! Фашист проклятый! -
Как огнём детину обожгла.
— Комсомол пугаешь? Врешь, подонок!
Ты же враг! Ты жизнь людскую пьёшь! -
Голос рвется, яростен и звонок:
— Нож в кармане? Мне плевать на нож!
За убийство — стенка ожидает.
Ну, а коль от раны упаду,
То запомни: выживу, узнаю!
Где б ты ни был, все равно найду!
И глаза в глаза взглянула твердо.
Тот смешался: — Ладно… тише, гром…-
А второй промямлил: — Ну их к чёрту! —
И фигуры скрылись за углом.
Лунный диск, на млечную дорогу
Выбравшись, шагал наискосок
И смотрел задумчиво и строго
Сверху вниз на спящий городок,
Где без слов по набережной хмурой
Шли, чуть слышно гравием шурша,
Парень со спортивною фигурой
И девчонка — слабая натура,
«Трус» и «воробьиная душа».


Амалия-Татьяна-Вероника Пелех-Ривз-Короткова

•••

;O Eduard Asadov, - Ka Maka;u
;O Amalia Reeves
;O Eduard Asadov

Ka Maka;u

https://www.culture.ru/poems/46501/trusikha

;O ka mahina, ma lalo o kahi kukui h;k;,
Ua ho;om;lamalama i ke k;lanakauhale hiamoe.
Ua hele l;ua, me ka ;aka;aka, ma ke kahawai pouli
He kanaka ;;pio me ke kino ha;uki
A me ke kaikamahine—he ;;pala palupalu.
Me he mea l;, ua wela ;ia e ke kama;ilio ;ana,
Ua ha;i aku ke kanaka ;;pio,
Pehea i ho;okahi manawa, i ka w; ;ino, no ka piliwaiwai,
Ua ;au ;o ia ma waena o kahi kai k;;ono,
Pehea ;o ia i hakak; ai i ke au diabolo,
Pehea ka hekili i ho;olei ai i ka uila.
A n;n; akula ;o ia me ka mahalo
I loko o kona mau maka wiwo ;ole, ahi...
A laila, me ke kani;uh;, ;;lelo m;lie ;o ia:
"In; wau e make i ka maka;u ma laila." Ua ;ike ;oe, he maka;u weliweli wau,
;A;ole loa wau e holo i ka hekili!
Ua mino;aka m;lie ke keiki k;ne,
Ua huki m;lie ;o ia i ke kaikamahine i; ia,
A ;;lelo akula: "He ;olu;olu wale n; ;oe,
Au;, e ka ;uhane manu li;ili;i!"
Ua h;pai ;o ia i kona ;auwae me kona manamana lima,
A honi i; ia. Ua luliluli ke alahaka,
Ua mele ka makani... A no ia i k;ia l;,
He mele a me n; h;k; ke ao nei!
No laila, i ka p;, ma ke kahawai pouli,
Ua hele p; l;ua ma ke k;lanakauhale hiamoe,
He keiki k;ne me ke kino ha;uki,
A me ke kaikamahine—he ;;pala palupalu.
A i ka w;, ma hope o ke hele ;ana i kahi ;;pana kukui,
Ua komo l;ua i ke aka o n; acacias hiamoe,
;Elua mau ;;uli po;ohiwi ;kea, ;ele;ele
Ua ;ike koke ;ia me he mea l; mai lalo mai.
Ua ;;humu leo nui ka mea mua: "E k;, e n; moa!
Ua pani ;ia ke ala, ;a;ohe kui!" N; apo, n; apo pepeiao, n; wati, kekahi k;l;—
;O n; mea a pau ;u—e waiho aku, a e wikiwiki!
A ;o ka lua, e puhi ana i ka uahi i loko o kona ;umi;umi,
N;n; pehea, ;ula;ula me ka p;hoihoi,
He kanaka me ke ;ano ha;uki
Ho;omaka koke e wehe i k;na uaki.
A, me he mea l; ua hau;oli i k;na holomua,
;Aka;aka ke kanaka ;umi;umi ;ula;ula: "E, ke kao!
He aha k;u e huh; nei?!" A me ka ;aka;aka,
H;ki;i ;o ia i kona beret i lalo ma luna o n; maka o ke kaikamahine.
A laila ua like ia me ka pah; ;ana o ka grenade:
Ua haehae ke kaikamahine i kona beret
A ;;lelo akula: "Scum! Fascist h;;ino!" -
Me he mea l; ua puhi ;o ia i ke kanaka me ke ahi.
"Ke ho;oweliweli nei ;oe i ka Komsomol? Ke wahahe;e nei ;oe, e ka ;ino!
;O ;oe ka ;enemi! Ke inu nei ;oe i ke ola o k;naka!"
Ua haki kona leo, huh; a kani:
"He pahi i loko o k;u ;eke? ;A;ole o;u mana;o i ka pahi!" No ka pepehi kanaka—ke kali nei ka paia.
;;, a in; h;;ule wau mai ko;u ;eha,
A laila e ho;omana;o: e ola wau, e ;ike wau!
Ma hea ;oe e noho ai, e loa;a ia;u ;oe!

A n;n; pololei akula ;o ia i; ia ma ka maka.
Ua huikau kekahi: ";Ae... m;lie, hekili..."
A ;;humu ka lua: "I Gehena me l;kou!"
A nalowale akula n; ki;i ma ke kihi.
;O ka disk o ka mahina, ma ke Ala Wai;,
Ma hope o ka puka ;ana mai, ua hele ;o ia ma ke ;ano diagonal
A n;n; pono akula me ka no;ono;o a me ke ko;iko;i
Mai luna mai ma ke k;lanakauhale hiamoe,
Ma hea, me ka ;;lelo ;ole ma ke kahawai pouli,
Ua hele w;wae, me ka lohe ;ole ;ia, ke kani ;ana o ka ;ili;ili,
He keikik;ne me ke kino ha;uki
A he kaikamahine—he mea n;waliwali,
"He mea maka;u" a me "ka ;uhane manu li;ili;i."

;O Amalia-Tatiana-Veronica Pelekh-Reeves-Korotkova


•••••


Eduard Asadov, - The Coward
Amalia Reeves
Eduard Asadov

The Coward

https://www.culture.ru/poems/46501/trusikha

The moon, under a starry lampshade,
Illuminated the sleeping town.
They walked, laughing, along the gloomy embankment
A young man with an athletic figure
And a girl—a fragile stalk.
Apparently, heated up by the conversation,
The young man, incidentally, told
How once, during a storm, for a bet,
He swam across a bay,
How he battled the devilish current,
How the thunderstorm hurled lightning.
And she gazed with admiration
Into his bold, fiery eyes...
And then, sighing, she said quietly:
"I would have died of fear there." You know, I'm a terrible coward,
I'd never sail in a thunderstorm!
The boy smiled indulgently,
He slowly pulled the girl toward him,
And said: "You're simply delightful,
Oh, you sparrow-like soul!"
He lifted her chin with his finger,
And kissed her. The bridge swayed,
The wind sang... And for her today,
The world was all music and stars!
So, in the night, along the gloomy embankment,
They walked together through the sleeping town,
A boy with an athletic figure,
And the girl—a fragile stalk.
And when, having crossed a strip of light,
They entered the shadow of the slumbering acacias,
Two broad-shouldered, dark silhouettes
Suddenly appeared as if from underground.
The first one hoarsely muttered: "Stop, chickens!
The way is closed, and no nails!" Rings, earrings, watches, some cash—
Everything you have—put it away, and hurry up!
And the second, blowing smoke into his mustache,
Watched how, flushed with excitement,
A guy with an athletic figure
Started hastily unfastening his watch.
And, apparently pleased with his success,
The red-mustached man chuckled: "Hey, goat!
What are you sulking about?!" And with a laugh,
He pulled his beret down over the girl's eyes.
Then it was like a grenade explosion:
The girl tore off her beret
And said: "Scum! Damned fascist!" -
As if she'd burned the fellow with fire.
"Are you scaring the Komsomol? You're lying, you bastard!
You're the enemy! You're drinking people's lives!"
His voice was breaking, furious and resonant:
"A knife in your pocket? I don't care about the knife!" For murder—the wall awaits.
Well, and if I fall from my wound,
Then remember: I'll survive, I'll find out!
Wherever you are, I'll find you!
And she looked him straight in the eye.
The other one was confused: "Okay... quieter, thunder..."
And the second mumbled: "To hell with them!"
And the figures disappeared around the corner.
The moon's disk, at the Milky Way,
Having emerged, walked diagonally
And gazed thoughtfully and sternly
From above upon the sleeping town,
Where, wordlessly along the gloomy embankment,
Walked, barely audible, the crunch of gravel,
A boy with an athletic figure
And a girl—a weakling,
"A coward" and "a sparrow's soul."

Amalia-Tatiana-Veronica Pelekh-Reeves-Korotkova


•••

Едуард Асадов, - Кукавица
Амалија Ривс
Едуард Асадов

Кукавица

хттпс://ввв.цултуре.ру/поемс/46501/трусикха

Месец, под звезданим абажуром,
осветљавао је успавани град.
Шетали су, смејући се, дуж мрачног насипа
Младић атлетске фигуре
И девојка - крхка стабљика.
Изгледа да га је разговор загрејао,
младић је, узгред буди речено,
како је једном, за време олује, за опкладу,
препливао залив,
како се борио са ђаволском струјом,
како је грмљавина бацала муње.
А она је са дивљењем гледала
у његове смеле, ватрене очи...
А онда, уздахнувши, тихо је рекла:
„Умрла бих од страха тамо.“ Знате, ја сам страшна кукавица,
никад не бих пловила по грмљавини!
Дечак се снисходљиво осмехну,
Полако привуче девојку к себи,
И рече: „Једноставно си дивна,
О, ти врапчева душо!“
Подиже јој браду прстом,
И пољуби је. Мост се заљуља,
Ветар је певао... И за њу је данас,
Свет је био сав музика и звезде!
Тако, у ноћи, дуж мрачног насипа,
Шетали су заједно кроз успавани град,
Дечак атлетске фигуре,
И девојка - крхка стабљика.
И када, прешавши траку светлости,
Уђоше у сенку успаваних багрема,
Две широкоплеће, тамне силуете
Одједном се појавише као из подземља.
Прва промукло промрмља: „Станите, кокошке!
Пут је затворен, а нема ексера!“ Прстење, минђуше, сатови, нешто новца -
Све што имате - склоните то и пожурите!
А други, дувајући дим у бркове,
Гледао је како, црвен од узбуђења,
Момак атлетске фигуре
Поче брзо да откопчава сат.
И, очигледно задовољан својим успехом,
Риђоброки човек се насмејао: „Хеј, козо!
Шта се дуриш?!“ И уз смех,
Навукао је беретку преко девојчиних очију.
Онда је било као експлозија гранате:
Девојка је откинула беретку
И рекла: „Олоше! Проклети фашиста!“ -
Као да је момка ватром опекла.
„Плашиш ли Комсомол? Лажеш, гадине!
Ти си непријатељ! Пијеш људске животе!“
Његов глас је био ломајући, бесан и резонатан:
„Нож у џепу? Баш ме брига за нож!“ За убиство - зид чека.
Па, а ако паднем од ране,
Онда запамтите: преживећу, сазнаћу!
Где год да си, наћи ћу те!
И погледала га је право у очи.
Друга је била збуњена: „У реду... тише, грми...“
А друга је промрмљала: „До ђавола с њима!“
И фигуре су нестале иза угла.
Месечев диск, ка Млечном путу,
Изронивши, ходао је дијагонално
И гледао замишљено и строго
Одозго на успавани град,
Где је, без речи, дуж мрачног насипа,
Ходао, једва чујно, крцкање шљунка,
Дечак атлетске фигуре
И девојка - слабић,
„Кукавица“ и „душа врапца“.

Амалија-Татјана-Вероника Пелех-Ривс-Короткова

•••