Иво Андрич - Письмо никому
Там, в вышине,
где так свежо,
Светло, и чисто, где свобода,
Там
мысли мои живут, а здесь
Внизу,
где я слова пишу,
Здесь
спёртый воздух мне сжимает грудь,
Нет отдыха у бодрствующих
глаз.
И словно пленный я живу, и тяжело дышу,
Всё меньше становлюсь, сгибаюсь ниже,
Мрачнее становлюсь и хуже вижу.
Тем временем во мне,
как будто сокол раненый,
Мелодия
подняться ввысь стремится,
Туда, свобода где,
где так свежо, светло и чисто.
Об этом вам пишу,
чтобы смогли понять потом,
Каким я был -
несчастным умирающим певцом.
ИВО АНДРИЧ
Перевод Дениса Говзича
И ОРИГИНАЛ
ПИСМО НИКОМЕ
На висинама, где је
свеже
И светло и чисто и широко,
Бораве моје мисли, а овде
Доле,
где ове речи пишем,
Окужен ваздух груди стеже,
Одмора нема будно
око.
Спутан живим и тешко дишем,
Све ме је мање, све сам ниже,
Све
је мрачније и све теже.
А у мени ко рањен соко,
Мелодија се
једна диже
О висинама, где је свеже
И светло и чисто и широко.
То
вам пишем да се зна, ево,
Да сам бедно умирућ пево.
Иво Андрић
(1940)
Художник Годфрид Схалкен
ДАЛЕЕ
Иво Андрич - Говорит красивая и молодая
http://stihi.ru/2024/10/09/1895
Свидетельство о публикации №125100906956