Снене очи

Оне говоре језиком својим
Језиком кога нема
Оне говоре иако ћуте
И када мозак дрема

Оне стварају светове нове
И оплемењују старе
Оне рађају дане и ноћи
Те твоје снене очи

Оне говоре нашом душом
Која не трпи речи
Од њих ће увек више моћи
Да кажу твоје очи

Оне све знају и све могу
Због њих се Земља креће
Оне су узрок, повод и циљ
Необјашњиве среће

Причају са мном и са мном ћуте
По мојој души броде
На непрекидном путовању
Откривају ми нове воде

Гледам те, ћутиш, погнута чела
И скриваш погледа вео
Куда скитају твоје мисли
Оденуте у таме део?

Гледам те и немо питам
Куда идеш и кад ћеш доћи?
Полако продирем у твоје зебње
Шта кажу твоје очи?

Гледам те често кришом
Можда ћу открити искру у ноћи
У твом су погледу светлост и тама
Ја волим твоје очи


Београд, 3. април 1982.


Рецензии