Снене очи
Језиком кога нема
Оне говоре иако ћуте
И када мозак дрема
Оне стварају светове нове
И оплемењују старе
Оне рађају дане и ноћи
Те твоје снене очи
Оне говоре нашом душом
Која не трпи речи
Од њих ће увек више моћи
Да кажу твоје очи
Оне све знају и све могу
Због њих се Земља креће
Оне су узрок, повод и циљ
Необјашњиве среће
Причају са мном и са мном ћуте
По мојој души броде
На непрекидном путовању
Откривају ми нове воде
Гледам те, ћутиш, погнута чела
И скриваш погледа вео
Куда скитају твоје мисли
Оденуте у таме део?
Гледам те и немо питам
Куда идеш и кад ћеш доћи?
Полако продирем у твоје зебње
Шта кажу твоје очи?
Гледам те често кришом
Можда ћу открити искру у ноћи
У твом су погледу светлост и тама
Ја волим твоје очи
Београд, 3. април 1982.
Свидетельство о публикации №125071300432