Кубистички портрет
Сењора,
Ваше су очи два мора
Једно је црно
Друго је плаво
У њима се небо пресликало
Сењора,
Ваше су руке два бора
Један је жут
Други је зелен
У њиховом хладу расте пелен
Сењора,
Са вашим осмехом
Рађа се зора
И пуца кора леденог брега
Сунце отапа остатке снега
Сењора,
Ваша је душа
Бескрајна гора
Пред њом ја остајем без боја
Пред њом је немоћна кичица моја
Београд, 18. април 1982.
Свидетельство о публикации №125071300341