Куда мы идем? Перевод с сербск Оливера Шестакова

Ирина Михашина
 
Куда мы идём?
 
***
Куда мы идём? - задают мне вопрос.
 - Наверх, в поднебесные звёздные росы,
В миры, где искрящейся пыли заносы,
И ртуть жемчугов перламутровых грёз.
 
Там - россыпью стразы, как звёздная пать,
И сказочных далей - несбыточна небыль.
Мы входим в миры - непонятные среды,
Сансары кругов непредвиденных рать.
 
И круг замыкается, вверено нам
Идти по ступеням – диезных бекаров.
А мы оступаемся  снова – не пара,
В мирах нереальных окажемся, снах.
 
И вдруг  проявляемся в свете материй,
 - Где всё есть энергия, - мы говорим,-
Симфоний парящих, в полёте проверим,
В программу затянет нас метеорит.
 
И каждый найдёт по созвучию нишу.
Мы – до-ре-ми-фа-соль-ля-си-до –  и выше.
И Высший наш Суд киноленту сотрёт,
Прощая, все души России, и с крыши
Отправит по списку в прощальный полёт,
Осколками звёздными крылья распишет.

28.10.2020

Куда ми идемо?

***
Куда ми идемо? – постављају ми питања.
На врх, ка небеској звезданој роси,
У светове, где искрама пламте заноси,
И сјај бисера седефастих сањарења.

Тамо – расипам цирконе, као капи звездане,
И бајковитих даљина – неостварене фантазије.
Улазимо у светове – пределе непојмљиве,
Непредвидљиви су за нас Сансаре кругови.

И затвара се круг, где нам је поверено
Да идемо по лествицама – повишених нота.
И спотичемо се поново – нисмо пар,
Указаћемо се у нестварним пределима снова.

И одједном, појављујемо се у свету материје,
Где је све енергија, - ми кажемо, -
У лету проверићемо звуке уздижуће Симфоније,
У програм метеорита увучени.

И свако ће да нађе своје место по сазвучју.
Ми – до-ре-ми-фа-сол-ла-си-до –  и више.
Праштајући, наш Врховни суд избрисаће филм,
И по списку, све душе Русије, са крова,
Послаће на опроштајни лет,
Крхотинама звезда улепшаће нам крила.

28.10.2020.

Превела с руског: Оливера Шестаков, Београд