Ирина Михашина,
Романс
Я любовью тебя исцелю.
Залечу все душевные раны,
Ключевою водой напою,
Разведу я руками туманы.
Сердце рвётся опять из груди,
Слово нежное лечит любовью.
Все разлуки уже позади,
Расстаёмся мы с давней болью.
Постелю луговые цветы.
И росой тебя чистой омою.
Среди звёзд всех прекраснее ты -
Кто пришёл стать моей судьбою.
Романса,
Излечићу те љубављу искреном.
И све ране у души исцелићу,
Напојићу те изворском водом,
Рукама велове магле растераћу.
Срце се опет отима у грудима,
Нежна реч љубављу нас лечи.
Сви растанци већ су у сећањима,
Давни бол остављен у забораву јечи.
На постељи од ливадског цвећа
Умићу те бистром росом.
Од свих звезда сјајнији си –
Моја судбина постао си и - остани.
Превела с руског: Оливера Шестаков, Београд
Романс перевод на сербск Оливера Шестакова
© Copyright: Ирина Михашина Мир, 2025
Свидетельство о публикации №125041706872
Свидетельство о публикации №125041706872
Рецензии