К обеду дождик заглянул 04. 10. 24
Сонное
И позднее.
А небо
Голубое,
В лёгких
Облачках,
Витое.
Ажурно-
Бело-
Шали
Легки ,
Редки.
Неспешно
Умножались
И друг
Во
Дружке
Растворялись.
Соткали
Сплошное
Серо-
Голубое
Покрывало.
Тепло.
К обеду
Дождик
Заглянул ,
Слегка
Приморосил.
А где-то
К двум:
Серьёзно
Зарядил.
Забарабанил,
Заплясал,
Неспешно
И негромко
Мелодию
Осеннего
Дождя
Со небом
Сочинял.
Аж во
Асфальте
Лужи
Набежали.
Местами же
Ручьями
Побежали.
Часам
К семи,
Под
Ночку
Утих
Гостивший
Дождик.
Ему спасибо
Говорим
И от души
Благодарим.
Полил
Деревья
И цветы.
Возвеселил
Лице
Земли.
Нужны
Озимым
И садам
Осенние
Дожди...
04.10.24
Москва
Свидетельство о публикации №124100407317