Улыбка незабудки

Становимся  ли 
мы    мудрей,
Меняя    радость
на    печали?
Не    открывая
тех    дверей,
Ключи   от  коих
нам   не   дали...

Не  падать  перед
жизнью   ниц,
Земли  поддавшись
притяженью   -
И  каждая  Любовь,
как   блиц,
Не   подлежащая
          забвенью.

Не    подавлять
порыв    страстей,
Прибегнув
к здравости рассудка   -
Я   помню,  как  средь
орхидей
Мне    улыбалась
     незабудка!


                15. 01. 24


Рецензии