У тихом сенка, где звезде блещу,
Легла сама даљина и бескрај.
Месец је засео на бледом небу,
Док је светло магле где сећања трај.
Утихнула ноћ са спокојем новим,
Са муком прошлости у другу зору.
Изгубљене мисли плутају кудима,
Трагајући за сунцем и спасом свом.
О, да ли ћу наћи мир у свему томе,
У тишини магле и удаљености дана.
Да ли ћу наћи пут ка спасу своме,
Изгубљеноме што ми је подарио живот суровије дана.
P.S. для создания этого стихотворения меня вдохновил мой друг серб Михайло, спасибо ему
Покой
© Copyright: Мальчев Евгений, 2023
Свидетельство о публикации №123042403488
Свидетельство о публикации №123042403488
Рецензии