А почему молчали про Донбасс?

Впервые опубликовала
Аверина Наталья Юрьевна,
автор подписался Е.Е.М

А почему молчали про Донбасс?
Про смерть детей чего молчали?
Тогда Вам было не до нас,
Да и сейчас все наплевали.

А почему молчали про Донбасс?
Про стариков, чего молчали?
И про разбитый школьный класс
Вы в новостях не показали.

В Европе соблюдали тишину
И площади всех стран были пустые,
Никто не выходил остановить войну,
Все стали вдруг слепые и немые.

А что же вы молчали все про нас -
Не слышали надорванного гласа?
Мы помним надпись, что принес фугас:
«Подарок для детей Донбасса».

Мы 8 лет молчали и терпели,
Теряли женщин-матерей,
Пока вы памятники ставили Бандере
Мы хоронили в Горловке детей.

Мы 8 лет сидели все в подвалах,
Мы 8 лет просили не бомбить,
Мы умоляли украинских генералов
Своих солдат скорей остановить.

А вы долбили все сильнее,
Сносили школы, улицы, дома,
Петлю сжимали на Донбасской шее,
С лица земли стирая города.

А что артисты, звезды, шоумены,
Политики, поэты и спортсмены,
Певцы, ведущие, рабочий класс
Никто из Вас - не вспоминал Донбасс.
ООН, Европа, волонтеры…
Никто не открывал нам коридоры.

Никто не видел слезы матерей
И в новостях про нас не говорили,
Пока мы собирали по частям детей
Вы в Киеве кричали «Слава Украине» .

Теперь беда у вашего порога
И чувствуете, как стреляет танк,
Сейчас, когда спасения вы просите у Бога,
Подумайте, за что Вам бумеранг!

А почему молчали про Донбасс?
За нас вы Бога не просили,
А мы помолимся за Вас,
Чтоб в мире ваши дети жили!

А почему молчали про Донбасс?
Про то, как мы здесь умирали?!
Тогда Вам было не до нас
Да и сейчас все наплевали.

(14.03.2022)

Инициировал перевод данного произведения на сербский язык за собственный счёт, но  переводчик просил не озвучивать его имя.
Перевод построчный:


• Аутор је наведен, али он је непознат. • „Зашто сте ћутали о Донбасу?“ Први пут је објавила Аверина Наталија Јуријевна, аутор се потписао као Е. Е. М.

Зашто сте ћутали о Донбасу?
Зашто сте ћутали о смрти деце?
Тада нисте имали времена за нас,
А ни сада никога није брига.

Зашто сте ћутали о Донбасу?
Зашто сте ћутали о старим људима?
И ништа нисте приказали у вестима
О разрушеној школској учионици.

У Европи је била тишина,
И тргови свих земаља су били празни,
Нико није изашао да заустави рат,
Сви су одједном постали слепи и неми.

Зашто сте сви ћутали о нама –
Зар нисте чули сломљени глас?
Сећамо се натписа који је донела мина:
„Поклон деци Донбаса“.

Ћутали смо и трпели осам година,
Изгубили смо жене-мајке,
Док сте ви дизали споменике Бандери,
Сахрањивали смо децу у Горловки.

Сви смо седели у подрумима осам година,
Тражили да не буде бомбардовања осам година,
Молили смо украјинске генерале
Да што пре зауставе своје војнике.

А ви сте све јаче закуцавали,
Рушили школе, улице, куће,
Стезали омчу око врата Донбаса,
Бришући градове са лица земље.

А шта је са уметницима, звездама, шоуменима,
политичарима, песницима и спортистима,
певачима, водитељима, радничком класом?
Нико од вас се није сетио Донбаса.
УН, Европа, добровољци...
Нико нам није отварао коридоре.

Нико није видео сузе мајки
И нису причали о нама у вестима,
Док смо скупљали децу део по део,
У Кијеву сте викали: „Слава Украјини!“
Сад је невоља пред вашим прагом
И осећате како тенк пуца,
Сада, када од Бога тражите спас,
Размислите зашто вам је потребан бумеранг!

Зашто сте ћутали о Донбасу?
Нисте се обраћали Богу с молбама за нас,
Али ми ћемо се молити за вас,
Да ваша деца живе у миру!

Зашто сте ћутали о Донбасу?
О томе како смо умирали овде?!
Тада нисте имали времена за нас,
А ни сада никога није брига.