Расправлю крылья

Когда пройдёт мой
Жизни хмель
И на висках
Закружит вьюга,

Я старость брошу
На дуэль.
Мне старость
Вовсе не подруга.

Тогда во мне
Взыграет зверь,
Расправлю бойко
Свои крылья.

Я укажу ей путь
На дверь,
И по фиг мне
Её фамилия.


Рецензии