вольный перевод с сербского
стиха Воислава Илича "Звезда"
Ночь ясна, блаженна.
Месяц бледнолик.
Всюду во вселенной
милости родник.
Звёздочки любовно
сыплют вширь лучи.
Вот одна умолкла -
мрак разлит в ночи.
Чья звезда пропала?
Знает Бог один!
Во вселенной старой
мир, покой перин.
Воислав Илић
Звезда
Нођ је ведра, блага,
Бледи месец сја,
У милини тоне
Васиона сва.
И звездице миле
Расипају зрак...
Само једна трепну,
Па је покри мрак.
Чија беше звезда?
Бог једини зна!
Спокојна је, мирна,
Васиона сва.
Звезда - Воислав Илич
© Copyright: Серж Конфон 2, 2023
Свидетельство о публикации №123011500810
Свидетельство о публикации №123011500810
Рецензии
