Душан Срезоевич. Иллюзия отворитмы

Иллюзия отворитмы

О забвенье- листья молодые...
Рыщет ветер, оминая ниву,
луг целует: травы клонят выи,
цветики- головоньки- ревниво.

Дух весны вселился в оболочку:
рыжая иллюзия цветенья
душу мою моет и полощет,
прежней гонит вон остаток тени.

Внемлю, воздыхая вовсегрудно
всебытийному в себе уж ритму.
Всё во мне светло, свежо, побудно
что в канун какой- то отворитмы.

перевод с сербского Терджимана Кырымлы
* автор был футуристом...да-а.... о чём ст.Википедии, прим.перев.


Буђење илузиј

Шуми младо лишће песму заборава;
Узнемирен ветар блуди поврх њива.
Под пољупцима ветра, млада трава
Зелену главу заљубљено скрива.

Душа пролећа, што се расцветава,
Усељава се у чауре снова.
Прожима душу илузија плава
Док ишчезава бледи траг болова.

Ја слушам немо, удишући жудно,
Јак ритам мога набујалог бића.
Све је у мени светло и све будно,
К'о пред час каквог незнаног открића.

Душан Срезојевић
(1886-1916)