Когда слово опережает мысль

КАД РЕЧ МИСАО ПРОВОЦИРА.
 
Провоцирам реч да каже мисли шта има
У тесној вези стоје стално, мисао пре
Ал' реч иако после, ипак прва мре
Провоцирам мисао да стигне реч где прима.
 
Провоцирам страст немиру да појасни страх
Очајнички спојени, страх где претходи
Никада без лома јер немир је уходи
Провоцирам немир страсти да удахне дах.
 
Провоцирам простор времену да објасни све
И ту је теже је ли простор први
Јер ипак је време оно што нас смртне мрви
Провоцирам време и простор као поставке две.
 
Провоцирам сан свој вечити љубави да се да
Љубав вечита прожета нестварним лебди
А сан је љубавни да би над њом могао да бди
Провоцирам љубав, ако је права, сну да се преда сва.

Татјана Југовић - Татьяна Югович

(март 1994.)

 
КОГДА СЛОВО ОПЕРЕЖАЕТ МЫСЛЬ.

(перевод с Сербского)

Переплетением слов
мысли посыл предваряю.
Граням хрустальных основ
чувства свои поверяю.

Слово - начало начал:
сказано в Ветхом Завете.
Кто-то иначе сказал:
мысль - первородней на свете.

Страх в обретении скреп
я вновь и вновь ощущаю.
Но беспричинен и слеп
он, коль его замечаю...

Если облечь страхи в стих -
нет беспокойству подпитки.
Ум остановлен и тих
в мирном спокойствии Сидхи.

Страстно стучит в венах кровь,
жадно я страсть утоляю.
И призываю любовь -
Ей только и доверяю.

Время-простанство во мне
диспут затеяли истый.
Я прозреваю вовне
тождество здравого смысла.

Время конечно и путь.
Время с пространством едины!
Я ощущаю их суть -
две ипостаси судьбины.

Снова зову я любовь,
что из огня возникает.
В свете её будем вновь
вечно гореть, не сгорая!