Прошлое
что стынет,
стоит
посередине стола,
манит запахом
и,
как простуда,
хочет коснуться
рта,
то кормись
(ведь прибор и не нужен),
пусть горечью водки по горлу течёт.
Прошлому –
память,
как телу – ужин.
Пока не рвёт.
Свидетельство о публикации №122120207607