Буква
Цело је небо у њу стало,
Сенке јој као провалије;
И све је поље за њу мало,
И поток мрава из ње лије.
Пролазе кроз њу сјајне вреже,
И један црни рефрен злоћи;
Јејина једна ту сад леже
Новог и страшног цара ноћи.
Стоји под сунцем које дажди
Тврђава усред поља нага.
А гром једанпут кад је зажди,
Нестаће као бог, без трага.
Јован Дучић
Бук
На вы он небу как руками,
сам в поле воин, бук неробкий,
а муравьи вокруг полками,
а тень бездонная что пропасть.
Хмель по стволу высзз конец урочит
ему- пожизненные путы.
Сова в ветвях, царевна ночи-
безмолвной, вечной- ждёт минуты
удара молнии. Погибнет
что бог он, велет одинокий.
Весна ль, зима ему в унынье,
одно закаты да востоки.
перевод с сербского Терджимана Кырымлы
буква тж. треска и перен. дубина, балда, прим.перев.
Йован Дучич. Бук
© Copyright: Терджиман Кырымлы Третий, 2022
Свидетельство о публикации №122111508370
Свидетельство о публикации №122111508370
Рецензии