Йован Дучич. Тьма

Мрак

Иде ред црних јабланова
Сву ноћ кроз мрачно поље жита.
Крај пута негде хукну сова,
Месец се јави иза рита.

Мрак тече густ кроз црну драчу;
Таласић клизну испод граба.
Најзад се очас негде зачу
Први славуј и прва жаба.

Јован Дучић


Тьма

Тополя, черны- рядком во тьму,
Над путём во ржи -совиный крик.
Над трясиной месяц никому
светит ясный, разве не горит.

Тьме сквозь ежевику течь всю ночь;
грязь под грабом плещет о своём.
Где-то завелись попеть не прочь
первая лягушка с соловьём.

перевод с сербского Терджимана Кырымлы


Рецензии