Йован Дучич. Лес

Шума

Сва сунцем шума испуњена,
Мирише зрак од новог меда,
Жути се млади шипраг клена,
У небо први козлац гледа.

Уз стабла журе војске буба,
Жагор се свуда страшно чује
Од кљуна, сврдла, длета, зуба;
Пауци преду, детлић кљује.

А Недеља у шуми села,
Чека кад први одмор доспе,
Да широм поља брзо проспе
Крвавих булки мора цела.

Јован Дучић


Лес

Лес налит солнцем, весь медком
пропах, что соты налитые
кленовник жёлт, аронник-гном-
первун краснеет -не остынет.

Все по своё под песнь свою
жуки да мошки твердолобо
сосут, вгрызаются, жуют;
мизгирь снуёт, а дятел долбит.

Неделя ждёт, а после полдня
в тиши,невидимым замахом
полян нератое бесплодье
зальет кровавой ратью маков.

перевод с сербского Терджимана Кырымлы
нератое- не оратое, прим.перев.


Рецензии