Йован Дучич. Засуха

Суша

Већ месецима огањ дажди,
Препуклу земљу мори суша;
Најзад ће сунце сад да зажди
Замрли гајић оскоруша.

Сув поток крај ког мртво ћути,
Без гласа и без прама дима,
Сеоце; само златом ж;ти
Тиква по врелим вртовима.

Све жега мори као чума;
Долина пуна немог страха;
У пољу насред белог друма
Вештица диже стуб од праха.

Јован Дучић



Засуха

Который месяц пышет катом:
земля истрескалась от суши;
жара крепчает до заката
и рощу жаждущую глушит.

В сухом ручье ютятся змеи.
Село как вымерло- ни дыма.
В садах изжёлкших тыквы зреют-
на осень будут золотыми.

В долине словно зачумлённой,
исполненной немого страха,
плетёт мара' сухие клоны,
коловерти'т пригоршни праха.

перевод с сербского Терджимана Кырымлы


Рецензии

С 3 по 5 июля состоится Литературный фестиваль в Этномире. В программе – семинары известных поэтов и писателей, поэтический конкурс, посвященный Году единства народов России, книжная выставкая-ярмарка. Приглашаем принять участие →