Поље
Јечмена жута поља зрела,
Речни се плићак зрачи;
Купина сја сунчана, врела,
Ту змија кошуљу свлачи.
Пут прашљив куд се мр;ва вуче
За четом црна чета;
Железну жицу цврчак суче,
Најдужу овог лета.
И скакавца мину јато...
С топола јастреб млади
Баци у сунчев сјај и златое
Свој крик вечите глади.
Јован Дучић
Поле
Ячмень созрел- желтеет поле.
Речная отмель блещет.
Сияет ежевика- колет.
Чулок змеи трепещет.
Мурашей взвод чернее ночи.
Второй- ползком за первым.
Сверчок стальную струнку дрочит-
длинна: ей лето- мера.
Вот саранчи мелькнула стая...
С тополи ястреб юный
кричит- и к солнцу улетает-
в алчбу и жар июня.
перевод с сербского Терджимана Кырымлы
Йован Дучич. Поле
© Copyright: Терджиман Кырымлы Третий, 2022
Свидетельство о публикации №122110308456
Свидетельство о публикации №122110308456
Рецензии
