Александар Лесо Иванович. Самообман

Варка

Корачам улицом пустом горе - доље.
И ма гдје стао ногом на мокру цесту
учини ми се: на неком другом мјесту
радост ћу неку наћи - тамо је боље.

И ређам мјеста: једно, друго, па треће...
Па опет - неспокојан и покисао -
занесен идем куда ме вуче мисао:
Незнаном куту мира и тихе среће.

Обиђем сваки кутак што срце зна га,
неће ли и гдје њезин осмијех срести.
Ал свуд је, свуд је исти: радости нигдје трага
што ми се тужном присни на мокрој цести.

Александар Лесо Ивановић


Самообман

Пустою улицей хожу-брожу и, в лужи
ступая, думаю себе гадаю,
что есть же к счастью улица иная-
посуше этой, светлая к тому же.

Считая лужи... мокрый и тревожный,
задумавшись, бреду себе за думой
в неведомую даль-недаль-найдумень,
где счастье даром тихое возможно.

Милы и дороги о ней воспоминанья,
её улыбок прежних одночасья,
места, где мы, ещё зовут и манят-
и ни следа надуманного счастья.

перевод с сербского Терджимана Кырымлы
варка- тж. хвостовая часть рыбы и корма судна; варка- приземлённая иллюзия, не опсена, прим.перев.







ступая,
с