Александар Лесо Иванович. Поэт
Пјесник је оштећени примјерак човјека
створеног да мирно и спокојно живи.
И Јесењин је био у срцу пун лелека
што је пјесник а не орач на њиви.
Пјесник свуд остаје а ипак даље иде
за маглом, за даљином, за облачића прамом,
њега је свуда мање но тамо гдје га виде
а најмање га има у њему самом.
Александар Лесо Ивановић
Поэт
Поэт ущербен- быть как все и хочет,
и не умеет- доля недомага.
Есенин укорял себя за то, что
не ралом грунт- пером пахал бумагу.
Не маг, но крыльев распрямляя завязь,
из спетого во мглу за неиспетым
поэт идёт, повсюду оставляясь-
в нём меньше, чем где ни бы то поэта.
перевод с сербохорватского Терджимана Кырымлы
перевод с сербского Терджимана Кырымлы
Свидетельство о публикации №122102308250