Вољела бих отићи у Русију
сањам да пловим Дњепром
таласи играју око лађе,
а ја квасим руку ријеком.
Вољела бих све ријеке обићи
и гледати јата риба у њима
свакој риби прићи
и помиловати је по крљуштима.
Вољела бих шетати пространствима траве
имати малу кућу међу четинарима
да ме у кућици саму оставе
да спавам ту данима.
Изнијела бих чинију медвједима
и у њу насула меда
дружила бих се са њима
грлила бих их све одреда.
Пустила бих да ме грли хладна вода
да осјетим на кожи комадиће леда,
јер испод тог руског свода
Бог људима топлину преда.
Вољела бих и у Сибиру бити
дивим се људима који живе тамо
топле шалове око себе свити
и прошетати по снијегу само.
А зашто Сибир, ако неко пита
на минус педесет температура падне?
Неко је одавно рек'о
„Кад се воли неко
воле му се и врлине и мане.“
Марица Лукић
( књига - Православље, Духовна поезија, Житије)
РУСИ О, СА АМ ТЕ
© Copyright: Марика Лукич, 2022
Свидетельство о публикации №122093000336
Свидетельство о публикации №122093000336
Рецензии