Гледам,
Пољем се шири дах крви
Пробудиле се зла авети
Измигољиле се као црви
Да покоре свијет демони послати.
Гдје год своје пипке пруже
Постају Содома и Гомора
Хтјели би да им други служе
Они мисле да тако бити мора.
Да ли је завјет
Ил' благодат од Бога?
Русија мора да брани свијет
Од зла насталога.
Поново Рускиња даје сина
Да спасава цијелу планету
Да обори џина
Који одузима слободу свету.
А авет сад још јача
Никла из згаженог класа
Па хорда истих кољача
Прави пир око Донбаса.
А Русија гордо стоји
Не да авети да иде даље
Хвала ти Боже што постоји
И што јој Господ снагу шаље.
Марица Лукић
( књига - Православље, духовна поезија, житије)
РУСИ А
© Copyright: Марика Лукич, 2022
Свидетельство о публикации №122093000310
Свидетельство о публикации №122093000310
Рецензии