Нисмо заборавили

Они мисле да смо заборавили
милионе убијених у Индији
Они мисле да смо заборавили
Абориџине у Аустралији.

Они мисле да не знамо
да су у Америци посејали смрт
Оно мало Индијанаца тамо
сместили су у золошки врт.

Они су без потребе
водили Крсташке ратове
уништавали су све испред себе
а богатство носили у своје храмове.

Заборавили су да су Африци
од недужних робове правили
Узели њихове дијаманте
и на своје круне их ставили.

У Вијетнаму су напалмом
живе људе палили
У Аушвицу су гасом
из људи живот вадили.

У грудима им срце убице
Маска праведника на лицу
Ни кисеоник нису дали
За недужну српску дечицу.

Какви су то људи
Који праве за децу логоре
Да ли им Бог суди
Имају ли ноћне море?!

Не постоји део ове планете
Где нису туђу пролили крв
А сад би да да као лептири лете
Уместо да буду бедни црв.

Сад би хтели да суде
Онима који се од њих бране
Уместо смрти ропство им нуде
Пустили су пипке на све стране.

Прокључала планета цела
Од њиховог дивљачког пира
Праведник окупи угњетене
Да дођу до свог мира.

Марица Лукић
( књига Православље, духовна поезија, родољубље, Житије)