Велимир Живоинович Масука. Простая история

Проста историjа

Прошло је све; и једва душу дирне
сећања талас драг,
ко с вечери кад тихом водом пирне
далеки ветар благ.
Прошло је све што болело ме икад!
О, лаж је да се не зацели никад
рана и радости траг!

Без неспокојства, без срџбе, без крика,
сећам се данас ја
љубави наше, твог смеха, твог лика,
а срце једва зна
за ужас дана, за бесане ноћи,
за клетве да се живети неће моћи,
за горке снове без сна.

Како се мирно поздрављамо сада!
Ни бол, ни гнев, ни страх.
Прошло је све – и само каткад,
кад месечев такне ме прах,
душу ми талас један једва дирне,
ко тиху воду у вечери мирне
далеког ветра дах.

Велимир Живојиновић Масука


Простая история

Всё позади, и душу не облегчит
воспоминаний стон,
так ветерок вечор над тихой речкой
волненью не резон.
Всё позади- и радости, и беды:
ложь, мол былое не изгнать бесследно
с глаз прочь, из сердца вон.

В воспоминаньях призрачных и зыбких-
мои признанья- и твои улыбки,
и ночь моя- без сна,
но с клятвами, что не могу иначе,
что без тебя жизнь умиранью значит-
бесцветна и больна.

При встрече молча кланяемся разве,
без чувств- они прошли.
Лишь иногда в ночи покой мой праздный,
сияньем лун полит,
сподобится разволноваться:
застой пруда уже не блещет глянцем-
волнами берег злит.

перевод с сербского Терджимана Кырымлы