Владислав Петкович Дис. Колкость

Колкость

Вечер долгожданный отдыху пеняет,
память воскрешая: словно степью ветер
гонит прах былого, что не знает смерти.
Ночь моя живая, зимняя, иная.

Молодости вёсны вновь перед глазами
ноют словно раны, пахнут из могилы-
вот они и нет их, невозвратно милых:
канули в засонье памяти да в замять.

Но воспрянет к солнцу жизнь моя иная,
грянет май погожий ливнями побуда
всякому живому, верю, а покуда
вечер одинокий вёсны заменяет.

перевод с сербского Терджимана Кырымлы


Поента

Једва чекам вече да и мени сване
Јер ја немам дана. Ко пустаром песак
Мисли, зраци пали у сјај, ледни блесак,
И види се живот, зима ко две ране.

Младост и све цвеће створи се пред оком.
Ја осећам из њих како бол се вије...
Замириса уздах из оног што није,
Што остаје, труне, у сну у дубоком.

Ал' земљи ће сунце весело да гране,
Мај ће ведар ићи, пробудиће гору.
Њој промена носи пролеће и зору,
Једва чекам вече да и мени сване.

Владислав Петковић Дис