Петар Прерадович. Любви моей

Мртва љубав

Гдје ћу тебе, о љубави моја,
Сад закопат, кад си издахнула?
У мом срцу није ти покоја,
Јер си покој сав му разметнула.

Да те легнем у земљицу црну,
У земљицу ти не би сагњила,
Земска вила драгоцјеност твоју
У камење предраго би збила.

Да те спустим у дубоко море,
У мору се не би растопила,
Морска вила драгоцјеност твоју
У бисер би предраги салила.

Пак би дошли људи благохлепни,
Из земље би тебе ископали,
Из мора би тебе извадили
И по свијету свуда распродали.

А ти иди, нек те уздисаји
К небу дигну, тамо звијездом буди,
Тамо мени жалосноме сјаји,
Тамо неће достигнут те људи!

Петар Прерадовић


Любви моей

Тебя усопшую- не спящу,
куды, не ведаю, не знаю:
покою в сердце не обрящешь-
его убила ты живая.

В сырую землю-мать зарыл бы-
так не истлеешь на том свете-
земные феи твои крылья
перечеканят в самоцветы.

В пучине б утопил- бедняжку
на перлы разберут русалки.
Коль не старатель, то ныряшка
найдёт-продаст твои осалки...

Блистать всем добрым и хорошим
а мне моргать до слёз горючих
кровинку на небо заброшу,
взыдя на вавилонску кручу.

перевод с хорватского Терджимана Кырымлы