Постскриптум. Жан Кокто

(Известен перевод Михаила Яснова)

Я путешествую слегка
Брюссель и Лондон,  Рим -
Сплошь церкви и музеи,
Венеция, Алжир, ну что ж засим
Желаний разъезжать я больше не имею.

Столица угля - Лондон,  плитка мака
 Где  спим в ненастье,
А в Венеции - как жалко -
Пол города лишь там любви причастна.

Богатый театр на  площади Брюсселя,
Жестокий Рима взор,
Лепнина потускнела,
Алжир жасмином пахнет и козой.

Места я те люблю, но не был счастлив всё же,
Ведь боль прихватит
И в Париже тоже -
Везде тоска мне без твоих объятий.

* * *
Je voyage bien peu
J’ai vu Londres, Venise
Bruxelle, Rome, Alger
De musee en eglise
S’epuisant mon desire d’encore voyager.

Londres, Coeur de charbon, pavot de brique rose,
Ou l’on marche endormi.
Venise, triste a cause
Que son corps d’amour n’est ville qu’a demi.

Bruxelle, dont la place est un riche theatre
Rome a l’oeil inhumain
De moulage de platre
Alger qui sent la chevre et la fleur de jasmain.

Je n’etait pas heureux dans ces villes que j’aime;
Mon сoeur y souffrait nu.
A Paris, c’est de meme.
Je me sens mal partout, sauf en tes bras tenus.

Jean COCTEAU (1889-1963)


Рецензии