Сонет 122 Мой Шекспир

Твой дар, дневник твой, в голове моей,
Там память, что прочнее, чем гранит,
Оставь бумаге эту праздность дней,
Мозг вечное вне времени хранит,
Хотя б пока природа шанс даёт
И сердцу и уму существовать,
Пока в забвеньи мир не пропадёт,
Ни части от тебя не потерять.
Мне в записях тебя не удержать,
И нет нужды подсчитывать очки;
Твоей любви я фору мог бы дать,
Доверием отметив дневники.

Лишь в записях твоих тебя хранить
Мне значит то же, что тебя забыть.


Thy gift, thy tables, are within my brain
Full charactered with lasting memory,
Which shall above that idle rank remain
Beyond all date, even to eternity;
Or, at the least, so long as brain and heart
Have faculty by nature to subsist,
Till each to razed oblivion yield his part
Of thee, thy record never can be missed.
That poor retention could not so much hold,
Nor need I tallies thy dear love to score;
Therefore to give them from me was I bold,
To trust those tables that receive thee more:
To keep an adjunct to remember thee
Were to import forgetfulness in me.

Sonnet 122 by William Shakespeare


Рецензии
Красиво, Саша! Мои аплодисменты, поэт-переводчик! Помнится, и у Жуковского был такой великолепный дар! С уважением, Эд

Эдуард Скороходов   10.05.2022 06:58     Заявить о нарушении
Спасибо, Эд. Польстило сравнением.

Александр Лапшин 4   10.05.2022 10:02   Заявить о нарушении
На это произведение написаны 2 рецензии, здесь отображается последняя, остальные - в полном списке.